Активности

Програмом наставе и учења предвиђено је да ученици 3. и 4. разреда на часовима природе и друштва уче о прошлости. Ови садржаји су већини ученика веома занимљиви па често имају низ питања на која одговоре не могу пронаћи у свом уџбенику и на која најбоље могу да одговоре времешни мештани.

Зато је у школи у Крвавици реализован један мало другачији час, на коме је улогу учитељице имала деведесетогодишња мештанка Горица Марјановић. Како је у овој четвороразредној школи са два комбинована одељења мали број ученика, само 17, сви ученици су присуствовали овом часу.

Бака Горица је ученицима причом дочарала како се живело у Крвавици у време њеног детињства и младости, када није било интернета, телефона, компјутера, струје, аутомобила… Када су деца са села имала много више обавеза, морали су да чувају стоку и помажу родитељима у кући и на њиви. Ипак било је и времена за игру, али су играчке као што су крпењаче, лутке и лук и стрела морали сами да направе. Деца су зими имала више времена за игру, па су уживала у санкању јер су зиме биле са много снега. Како у то време није било обавезно школовање она није ишла у школу као редован ђак, али се касније описменила похађајући вечерњу школу, па се може похвалити да зна да пише, чита и рачуна.

Ученици су могли да сазнају на који начин су се некада обрађивале њиве, како су се градиле куће, гајила конопља, како се ткало, које све ручне радове су жене морале да знају, како су се деца облачила, како су се млади дружили… Бака је показала како се преде. То је ученике посебно одушевило, јер је већина њих први пут видела како од вуне настаје канап. Причала је о начину припремања хране и показала посуђе које је тада коришћено. Ученике је изненадио податак да су у то време, дудиње биле деци омиљена посластица.

Малишани су имали много питања за баку. Између осталог занимало их је како се у њено време путовало до Крушевца удаљеног 10 km, како су комуницирали са родбином у другом месту кад није било телефона, како су биле уређене собе, како се живело у Крвавици у време Другог светског рата, да ли је било њених рођака који су учествовали у том рату, како се славила крсна слава… Наравно, бака је за сва питања имала одговоре.

На крају су ученици баба Горици пожелели добро здравље и дуг живот и предложили нов сусрет за приче о прошлости.